Dobar dan
Kompaniju Monteonline upoznao sam slučajno, tražeći na internetu organizatora planinarskog izleta u Crnoj Gori. Zahtjev je poslat kasno uveče, a nekoliko minuta kasnije dobio je detaljan odgovor od uposlenice po imenu Marina. Od tog trenutka Marina mi nije ostavljala priliku da tražim drugog vodiča. Ono zbog čega ja i moje prijateljsko društvo nikada u budućnosti nismo požalili.
Pošto sam mnogo puta bio u Crnoj Gori, zemlju sam poznavao vizuelno, uglavnom sa puteva, i bio sam u raznim zemljama na pešačkim putovanjima, svoje želje u vezi sa organizacijom putovanja u Crnoj Gori izložio sam na način da Mogao sam da hodam kroz istorijska mesta i teške staze i da putevi nisu kratki.
Moramo odati priznanje Marini, napravila je trodnevno planinarenje vodeći računa o svim mojim interesima, ne zaboravljajući da uzmemo u obzir da su u našoj kompaniji dvoje tinejdžera od 12 i 13 godina.
Smjestili smo se u Kotor i prva dva dana pješačili direktno iz Kotora. Trećeg dana Marina je odredila polaznu tačku na poluostrvu Luštica.
Nema smisla opisivati ljepotu Crne Gore, mnogo informacija i fotografija o tome možete pronaći kako na sajtu Monteonline, tako i na internetu uopšte.
Još jednom želim da istaknem profesionalnost Marine.
Zaista smo prošetali istorijskim mestima, videli antičke tvrđave, vojne kasarne, zavirili u ove objekte, što je oduševilo naše tinejdžere, zamišljajući sebe kao učesnike nekadašnjih bitaka.
Istovremeno, prolazili smo zaista teškim stazama, morali smo se penjati na gromade i na vrhove, zbog čega sam i sam već uživao.
A sve je to propraćeno Marininim stalnim komentarisanjem istorije. Crna Gora i konkretni događaji u mjestima našeg prolaska. Ne znam kako je uspjela tako kratko vrijeme u zemlji izučavati istoriju Crne Gore, ali njeno dobro poznavanje u ovom dijelu je činjenica.
Posebno mi se svidjela ruta duž Luštice, iako nema teških staza i kamenitih vrhova. Ovo je još jedna ljepota i još jedno zadovoljstvo. Ne želim da opisujem, idite sami...
Inače, Lušticu smo obišli za jedan dan (samo su naši tinejdžeri morali da se isprate sa rute autom, bili smo jako umorni).
Ovdje bih pomenuo Stanislava, još jednog radnika Monteonline-a, koji nam je dva puta pomogao sa svojim automobilom. Prvi put kada nas je zatekla kiša bila je već na kraju rute i njegov topli auto je bio naš spas. Drugi put je spasio naše tinejdžere, koji su potpuno iscrpljeni pali na obalu Luštice.
Veoma pažljiv drug... Odvezavši naše tinejdžere u hotel u Kotoru, vratio se na Lušticu drugim poslom. U isto vrijeme pored nas je prošao auto. I pošto smo se već vraćali, moj prijatelj je pitao Stanislava: koliko nam još otprilike treba da idemo? Marina se samo nasmešila, a Stanislav je rekao da će to biti oko 5 km, gledajući Marinu na čudan način.
Ubuduće smo cijenili Stanislavov humor, jer smo hodali još barem 10 km....
U budućnosti sam planirao odlazak na Durmitor. Nema sumnje da ću koristiti Marininu pomoć.
Hvala Monteonline!!!
04. maja 2015
