<\/p>\n
Jednog dana \u0107e mi zaista nedostajati ova mjesta. Da, ve\u0107 mi nedostaje\u0161. Jutarnja magla je zavila Zaliv, a Orahovac se gotovo i ne vidi. Gara\u017ea je pod klju\u010dem, kapije koje nikada nisu zatvorene su spojene i uvijene \u017eicom. Narand\u017ee su sazrele i popucale, a ruzmarin jo\u0161 cveta, ali stol i klupa su preba\u010deni jedan preko drugog, ljulja\u0161ka je vezana u \u010dvor, kapci su gluvi a ja nemam klju\u010deve od ku\u0107e. Gladim zidove i sjedim na trijemu.<\/p>\n
Uskoro \u0107e do\u0107i ki\u0161e, ba\u0161ta \u0107e se smo\u010diti i prljavo li\u0161\u0107e \u0107e se zalijepiti za mokri kamen staza. Vjetar \u0107e se podi\u0107i, ali novi vlasnici su sve uklonili, a on \u0107e samo otkinuti ostatke li\u0161\u0107a. Planinska rijeka Luta \u0107e se probuditi, po\u010de\u0107e da klju\u010da, bje\u017ee\u0107i pravo iz stijene. Ispod ku\u0107e Potok \u0107e praviti buku. Pretpro\u0161le zime spavali smo u Bijeloj sobi, a \u010dinilo se da je ispred prozora vodopad.<\/p>\n
Pada ki\u0161a; ali ve\u0107 u januaru \u0107e narcisi procvjetati. Tako divno: svaki dan ne\u0161to novo u ba\u0161ti. Probudi\u0161 se - i tr\u010di\u0161 da pogleda\u0161, kao ispod jelke, kakvo je iznena\u0111enje.<\/p>\n
Na nebu vlada ludilo! Vrijeme zalaska sunca. Koliko god dan bio siv, uve\u010de, pred zalazak sunca, sunce \u0107e se sigurno pojaviti barem na nekoliko minuta iza oblaka - a onda \u0107e planine biti sjajne, u odsjaju neba - crno-crvene , crvena, \u017euta, grimizna...<\/p>\n
A onda \u0107e no\u0107i postati potpuno crne i prozirne nakon ki\u0161e, a vi \u0107ete mirisati tako toplo i more da \u017eelite da budete glupi! Mislio sam da miri\u0161e na topljenje snijega. Ali ne, ovo je me\u0111unarodni miris prolje\u0107a.<\/p>\n
Prolje\u0107e zna\u010di da je vrijeme za po\u010detak motociklisti\u010dke sezone. Nema ni\u0161ta bolje nego napraviti krug oko Zaliva.<\/p>\n
Boka nije samo more i planine. Na koje se ne mo\u017eete naviknuti. Ode\u0161 da baci\u0161 sme\u0107e, zvi\u017edi\u0161, ma\u0161e\u0161 kesom, pa se osvrne\u0161 \u2013 i vau! More. Planine. Boka nije samo 100 kilometara oko zaliva: od Kotora do Herceg Novog, preko Perasta i Risna. Ovo je mali, ali dubok mravinjak od venecijanskog, turskog, austrijskog i svakojakog drugog gran\u010dica i zrna pijeska. Ne morate ni\u0161ta dirati, samo pogledajte izbliza - a ima toliko zanimljivih stvari! Stotine i hiljade brodova je bilo ovdje. Na ovim obalama odigrale su se stotine bitaka velikih imperija. Stotine i hiljade turista dolaze svakog dana da vide Boku. Ali Boca je \u017eiv. Ona nas gleda.<\/p>\n
Zakotrljajte se i pogledajte oko sebe - prolje\u0107e! \u010camac se zaglavio za mirnu vodu. Tamne padine najednom su se smek\u0161ale, tu i tamo su pustili ne\u0161to tako mlado, tako nepristojno zeleno, da se i radujem i kunem, i ne mogu da verujem svojim o\u010dima!<\/p>\n
Leto je pred nama. Uvala vrije, priprema se za sezonu. Sve se dobro vidi sa krova, pa\u017eljivo zakora\u010di\u0161, cementiraj, polo\u017ei obraz na vru\u0107e crijepove - evo Pr\u010danj, evo Kotor, evo zvonika Sv. Sta\u0161e. I nisam sam na krovu, i sve je u blizini. Boca je tako prijatna!<\/p>\n
A kada sezona po\u010dne, bi\u0107e veoma vru\u0107e! Morate spavati na balkonu i gledati u zvijezde i zaljev. Ako nema vjetra, onda svjetla s druge strane crtaju \u010dudne slike na vodi - mnogo sam gledao i poku\u0161avao shvatiti i nisam razumio \u0161ta je to. Ali rano ujutru, san i vazduh su veoma slatki, i samo zvi\u017eduk broda koji ulazi u zaliv tera vas da otvorite o\u010di. Nebo je plavo i vedro, i zabavno je probuditi se, posmatraju\u0107i kako \u017euto sunce ne\u017eno po\u010dinje da li\u017ee crnilo no\u0107i sa vrha Vrmca.<\/p>\n
Rano-rano jutro, sve je ve\u0107 zaspalo i ni\u0161ta se jo\u0161 nije probudilo. Ti\u0161ina. Kafi\u0107 je, naravno, i dalje zatvoren, ali je pekar, naravno, ve\u0107 oka\u010dio torbu na kvaku.<\/p>\n
Uska staza. Niko nije sa mnom. Sam sam... A ti ima\u0161 zelene, veoma zelene o\u010di.<\/p>\n
Hvala ti Boca.\u00a0volim te<\/span>, Boca!<\/p>\n Autor: Bulat Gizatulin<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u041a\u043e\u0433\u0434\u0430-\u043d\u0438\u0431\u0443\u0434\u044c \u044f \u0431\u0443\u0434\u0443 \u043e\u0447\u0435\u043d\u044c \u0441\u043a\u0443\u0447\u0430\u0442\u044c \u043f\u043e \u044d\u0442\u0438\u043c \u043c\u0435\u0441\u0442\u0430\u043c. \u0414\u0430 \u044f \u0443\u0436\u0435 \u0441\u043a\u0443\u0447\u0430\u044e. \u0423\u0442\u0440\u0435\u043d\u043d\u0438\u0439 \u0442\u0443\u043c\u0430\u043d \u043e\u043a\u0443\u0442\u0430\u043b \u0417\u0430\u043b\u0438\u0432, \u0438 \u041e\u0440\u0430\u0445\u043e\u0432\u0430\u0446 \u0443\u0436\u0435 \u043f\u043e\u0447\u0442\u0438 \u043d\u0435 \u0432\u0438\u0434\u0435\u043d. \u0413\u0430\u0440\u0430\u0436 \u043f\u043e\u0434 \u0437\u0430\u043c\u043a\u043e\u043c, \u043d\u0435 \u0437\u0430\u043a\u0440\u044b\u0432\u0430\u0432\u0448\u0438\u0435\u0441\u044f \u043d\u0438\u043a\u043e\u0433\u0434\u0430 \u0432\u043e\u0440\u043e\u0442\u0446\u0430 \u0441\u0432\u0435\u0434\u0435\u043d\u044b \u0438 \u0441\u043a\u0440\u0443\u0447\u0435\u043d\u044b \u043f\u0440\u043e\u0432\u043e\u043b\u043e\u043a\u043e\u0439. \u0414\u043e\u0437\u0440\u0435\u043b\u0438 \u0438 \u043b\u043e\u043f\u043d\u0443\u043b\u0438 \u0430\u043f\u0435\u043b\u044c\u0441\u0438\u043d\u044b, \u0438 \u0432\u0441\u0451 \u0446\u0432\u0435\u0442\u0451\u0442 \u0440\u043e\u0437\u043c\u0430\u0440\u0438\u043d, \u043d\u043e \u0437\u0430\u043f\u0440\u043e\u043a\u0438\u043d\u0443\u0442\u044b \u0434\u0440\u0443\u0433 \u043d\u0430 \u0434\u0440\u0443\u0433\u0430 \u0441\u0442\u043e\u043b \u0438 \u0441\u043a\u0430\u043c\u044c\u044f, \u0443\u0437\u043b\u043e\u043c \u0441\u0432\u044f\u0437\u0430\u043d\u044b \u043a\u0430\u0447\u0435\u043b\u0438, \u0441\u0442\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0443\u0445\u0438\u0435 […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":33614,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"footnotes":""},"categories":[162],"tags":[],"class_list":["post-33613","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33613","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33613"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33613\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":33648,"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33613\/revisions\/33648"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33614"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33613"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33613"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/monteonline.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=33613"}],"curies":[{"name":"radni list","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}