Danas smo išli u grad Herceg Novi (od 15. do 18. vijeka ovaj grad je bio dio mletačke provincije i zvao se "Castel Nuovo", što se sa italijanskog prevodi kao "novi zamak"; kasnije je došao pod kontrolu vojvode Stepana Vukića Kosača i počeo aktivno razvijaju, a onda su odlučili da se preimenuju u Herceg Novi). Hajdemo tamo da počnemo registracija firme i boravišna dozvola (na srpskom poznata kao „boravak“)Generalno, proces podnošenja zahtjeva za boravak je prilično standardan; odbijanja su rijetka, ali je važno kontaktirati renomiranog agenta koji će sve obaviti za vas uz naknadu. S obzirom na naše osnovno znanje engleskog jezika, koje je "Dobar dan!" i "Kako ste?" (= "Dobar dan" i "Kako ste?"), i našu nepoznanicu s procesom, odlučili smo koristiti usluge specijalizirane ruske firme.
Nismo baš bili u samom gradu, tako da još ne mogu reći ništa zanimljivo o tome. Ali nakon toga smo otišli kući u Dobrotu, a usput smo svratili u gradić Risan. Tu, tik uz cestu, nalazi se restoran koji nosi ime grada - Risan. Ne sećam se da li nam je neko savetovao da idemo tamo, ili sam čitao o tome na internetu, generalno, kada smo to videli, odmah smo odlučili da idemo. I nisu bili nimalo razočarani. Poslužuju raznovrsnu svježu ribu, meso, domaće vino. Naručio sam sebi pastrmku; a muž je naručio "mešano meso", na ruskom - "mesni tanjir", na kojem je bilo nekoliko svinjskih rebara, 2 kobasice, pržena prsa, svež luk i pomfrit. Imao sam uobičajenu porciju, ali tanjir je bio ogroman. Bili smo veoma zadovoljni cijenama - svako jelo smo platili 10 eura! I jeli smo ceo dan 🙂 A, i naručili smo dekanter domaćeg crnog vina - mislili smo da ćemo morati da tražimo da ga "zamotamo" kod nas, ali nekako je odjednom potpuno popio. Generalno, toplo preporučujem ovaj restoran; Nadam se da ćemo ponovo otići tamo u bliskoj budućnosti 🙂
