Danas smo išli u grad Herceg Novi (od 15. do 18. vijeka ovaj grad je bio dio mletačke provincije i zvao se "Castel Nuovo", što se sa italijanskog prevodi kao "novi zamak"; kasnije je došao pod kontrolu vojvode Stepana Vukića Kosača i počeo aktivno razvijaju, a onda su odlučili da se preimenuju u Herceg Novi). Hajdemo tamo da počnemo registracija firme i boravišna dozvola (na srpskom jeziku poznata kao "boravak"). Generalno, procedura za dobijanje boravka je sasvim standardna, retki su promašaji, ali ovde je važno obratiti se dobrom agentu koji će sve uraditi umesto vas uz određenu naknadu. Tečno poznavanje srpskog jezika na nivou "Dobar dan!" i "Šta je?" (= „Dobar dan“ i „Kako ste?“), a takođe ne znajući kako se to generalno radi, odlučili smo da pribegnemo uslugama ruske specijalizovane kompanije.
Nismo baš bili u samom gradu, tako da još ne mogu reći ništa zanimljivo o tome. Ali nakon toga smo otišli kući u Dobrotu, a usput smo svratili u gradić Risan. Tu, tik uz cestu, nalazi se restoran koji nosi ime grada - Risan. Ne sećam se da li nam je neko savetovao da idemo tamo, ili sam čitao o tome na internetu, generalno, kada smo to videli, odmah smo odlučili da idemo. I nisu bili nimalo razočarani. Poslužuju raznovrsnu svježu ribu, meso, domaće vino. Naručio sam sebi pastrmku; a muž je naručio "mešano meso", na ruskom - "mesni tanjir", na kojem je bilo nekoliko svinjskih rebara, 2 kobasice, pržena prsa, svež luk i pomfrit. Imao sam uobičajenu porciju, ali tanjir je bio ogroman. Bili smo veoma zadovoljni cijenama - svako jelo smo platili 10 eura! I jeli smo ceo dan 🙂 A, i naručili smo dekanter domaćeg crnog vina - mislili smo da ćemo morati da tražimo da ga "zamotamo" kod nas, ali nekako je odjednom potpuno popio. Generalno, toplo preporučujem ovaj restoran; Nadam se da ćemo ponovo otići tamo u bliskoj budućnosti 🙂
